Пролог
Пролог: У Шимановце, у Дом културе у петак, 16. јануара са почетком у 18.часова, долази једно војвођанско путујуће позориште, са позоришном представом о једној ванвременској (љубавној) причи у којој је актер, преко мајке из Шимановаца, и један, и наш, Шимановчан…У наставку више о томе.
Лаза Костић и Ленка Дунђерски
Прича, текст и позоришна представа је ово, о једном момку и девојци и њиховој љубави,… најпознатијем српском љубавном пару и њиховој, највећој српској љубавној причи свих времена. Лази Костићу, добром, лепом, паметном, образованом,…књижевнику, преводиоцу,…нпр. преводицу “Ромеа и Јулије“ од Вилијама Шекспира,…причи о најпознатијем светском љубавном пару и највећој светској љубавној причи свих времена,….И Ленки Дунђерски, лепој, паметној, образованој, свестраној, нпр. била је полиглота и свирала неколико инструмената,…ћерки јединици Лазара Дунђерског, родом из Вишњева, родоначелника највеће, најпознатије, најбогатије, најмоћније породице са ових наших простора у Србији свих времена.
Породица Дунђерски
А на све то и великих локал патриота и добротвора, нпр. све своје богатство у облику пара и имања су оставили Матици српској, првој српској културној институцији, “за образовање српске младежи“. ( као породица били су пријатељи и мецене највећим, најпознатијим и најумнијим Србима свога доба: Николи Тесли, Михаилу Пупину, Јовану Јовановићу Змају, Урошу Предићу, Лази Костићу,…).
Љубав Лазе и Ленке
Елем, Лаза и Ленка су се срели, јако заволели,…на трагу “Ромеа и Јулије“, Лаза себи и Ленки даје надимке “Ромче и Јулијица“, али у том тренутку, Лаза је имао 50 а Ленка 20 година, дакле био је од ње старији 30 година, па се он сматрао престарим и недоличним за њу, и прекинуо је ту везу. Врло брзо након тога Ленка је умрла. Званично од смртоносне туберкулозе, а незванично (на основу последњег записа из Ленкиног личног дневника ), од туге за Лазом. И што нису остали заједно.
„Санта Марија дела Салуте“
За њену смрт Лаза је чуо док је био у Венецији и то у тамошњој цркви Санта Марија дела Салуте. Очаран лепотом цркве, плус сазнањем да је направљена од материјала са овог нашег простора, и скрхан сећањем на исто тако лепу Ленку, из свог краја, Лаза на лицу места пише песму којој даје назив по цркви и посвећује је Ленки: “Санта Марија дела Салуте“. Тиме симболично подигавши и споменик Ленки и себи. А због свега песма је временом постала и најпознатија и најлепша љубавна песма написана на српском језику икада,…одломак из песме : “ Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, Санта Марија дела Салуте“ – И тако…
Одјек њихове приче
Због онога ко су били и каква је прича, о њима су писали и снимали многи. А то онда завршило у текстовима у новинама, у причама у књигама, на радију, позоришту, тв серијама и филмовима на тв-у. По оцени свих, најбољи такав пројекат у Србији је пројекат: “Чудесни свет Дунђерских“. Који је осмислио магистар књижевних наука, професор књижевности ренесансе и барока на Филозофском факултету у Новом Саду Зоран Суботички.
Пројекат „Чудесни свет Дунђерских“
Поред аутора у пројекту учествују, односно у позоришној представи играју: глумац Ервин Хаџимуртезић ( Лаза Костић ), чија је мама Сехада-Сека из Шимановаца. Ервин је један од најбољих, најперспективнијих и најистакнутијих глумаца нове генерације у Србији, дипломирао у класи чувене глумачке педагогице Виде Огњеновић, члан је Српског народног позоришта у Новом Саду и многих других глумачких трупа углавном у Војводини, а глумио је у неким од најпознатијих, најпопуларнијих и најгледанијих позоришних представа, тв серијала и филмова у Србији, између осталог: “Семпер идем“, “ Чудо у Шаргану“, “Голубија времена“, “Псеће срце“, “Перикле“, “Иби рогоња“, “Девојка са шибицама“, “Покондирена тиква“, “Богојављенска ноћ“, “Што се боре мисли моје“, “Сеобе“, “Вере и завере“, “Јагодићи“, “ Хероји радничке класе“, “Отаџбина“, “Јазавац пред судом“, “Златна левица“, “Државни посао“, “Сложна браћа“, “ Најусамљенији кит на свету“, “Тунел“, “Државни посао“, “Да није љубави, не би свита било“, “Ромео и Јулија“,…итд….Јована Радовановић (Ленка Дунђерски) и Првак Српског народног позоришта Миодраг Петровић (Лазар Дунђерски).
Садржај пројекта
Пројекат чине позоришна представа или драмолет – кованица Лазе Костића, о Лази Костићу и Ленки Дунђерски и њиховој љубави: “ Од раја до безњенице“ – тј. без ње, још једна кованица Лазе Костића, која почиње читањем тестамента породице Дунђерски, и коме све остављају, наставља представом, а завршава промоцијом књиге: “Чудесни свет Дунђерских“, доделом “Ленкиног прстена“, за најбољу српску љубавну песму у текућој години, изложбом слика на тему из фундуса Матице српске, и на крају уживањем у тамбурашима и тамбурашким песмама које су актери ове приче волели.
Туристичко-амбијентална представа
Што се тиче позоришне представе, у питању је једна ткз. туристичко амбијентална представа и прича, која се игра искључиво у здањима која имају везу са актерима ове приче. И у којима су они оставили свој траг. Од њиховог прелепог дворца Фантаст у Бечеју, преко Галерије Матице српске у Новом Саду, Будимпеште у Мађарској до Беча у Аустрији и даље. Ервин и остали у представи глуме изврсно, а представа је због свега врло популарна и гледана, и увек су сва места попуњена до задњег. А неки представу гледају и по више пута.
Ервинова просидба
А да све буде и да се све заврши у духу ове приче и мотивисан њом, Ервин Хаџимуртезић, који глуми Лазу Костића је своју до тада девојку, а такође младу и врсну глумицу Вишњу Обрадовић, и запросио на крају једног од извођења ове представе у Галерији Матице српске у Новом Саду, уз здушно одобравање публике. И по коју сузу. По речима самог Ервина све је ишло, било и испало овако: “Са својом девојком сам већ дуго “био“ у вези. И због тога и наших послова којима се бавимо нисмо планирали, бар не скоро, да уђемо и у “прави“ брак. На неки начин ми смо већ у као правом браку. А да, ако се и када будемо одлучили да будемо у оно, баш “правом“ браку, да то не би требало да буде неко класично венчање. А онда сам добио понуду да уђем у пројекат: “Чудесни свет Дунђерских“ и у њему глумим Лазу Костића. Прихватио сам. Због потребе пројекта, што би се рекло, ушао сам у лик Лазе Костића, и у овом случају његов однос са Ленком, а док сам се спремао за једно од извођења ове представе, а на које је моја девојка први пут дошла да ме гледа, и рецитовао песму Санта Марија дела Салуте, пролазио и кроз Лазин унутрашњи сукоб са самим собом. Тј. да није имао храбрости, и да он и Ленка нису имали храбрости, да у својој вези пређу на виши ниво, упитао сам се да ли и мене, односно мене и моју девојку мучи исти проблем. И тад ми је пала на памет идеја да је на тој представи и запросим. Отишао сам по прстен и вратио сам се таман на време. Имао сам невиђену трему. Али сам је савладао. Представа завршава са Санта Марија дела Салуте, публика аплаудира, а ја их заустављам и говорим да још није готово. Рекао сам да је ово све због Вишње, да је ова представа посвећена њој, па да је и песма на крају била омаж њој. Извадио сам прстен, кренуо према њој и…све је било јако емотивно. На крају све је испало сјајно. И више него сјајно…
Епилог
Била је ово прича о нашим овдашњим Ромеју и Јулији – тј. ткз. Ромчету и Јулијици, од Вероне и Венеције у Италији преко Вишњева, Новог Сада, Бечеја у Србији, Будимпеште у Мађарској, Беча у Аустрији,…па до ето, стицајем занимљивих околности Шимановаца у Војводини, Срему, Србији. И(ли) прича о љубави. И шта све ми људи радимо да бисмо је имали, и шта све радимо да бисмо је задржали.
Александар Ђорђевић Саша, Шимановци
