Јел, па знам чији/чија, си ти? Или о шпицнаметима Шимановчана
Шта је то шпицнамет? То је реч немачког порекла и значи назив, име… односно надимак. За појединца или породицу у Србији, а поготово у Војводини и Срему, употребљава се уз лично име, односно презиме. Познатији је него име и презиме, па се често користи уместо истог за одговарање на питање типа: “чији/чија, си ти?”
Корени и порекло надимка
Шпицнамет вуче своје корене из давнина, па често ни најстарији чланови породице не знају и немају објашњење како се надимак појавио у њиховом породичном стаблу и породици, али су га временом прихватили, присвојили, воле га… радо се одазивају на њега. Толико далеко је то отишло, да чак сматрају да је срамота да ако они који живе ту, немају шпицнамет. Јер онда као да нисте одатле, а и не зна се чији сте. Џаба вам име и презиме…
Једно од могућих објашњења је да је породица приликом сеоба, као лично обележје присвојила неки од географских појмова поднебља, из којих је кренула у насељавање aустроугарске границе. Друго је да је давни предак донео у то своје време неки надимак који је осликавао његов изглед, занимање, понашање, карактерна телесна обележја, и то му онда тако остало.
Шимановачки шпицнамети
Што се тиче Шимановаца, ево неких од шпицнамета мештана Шимановаца, уз напомену – пажљиво читајте и водите рачуна о акценту на поједина слова и оног момента кад „потрефите“, ако их знате, одмах ће вам бити јасно о којој се особи ради и зато нема потребе и нећемо уз надимак особе уписати и његово лично име и презиме:
Лис, бува, јарац, ћурак, бире, гица, кобра, петлић, мрмољак, паче, тиче, гаџа, лавић, зецови, мишић, ћита, мачак, куче, пацов, сова, мацан, жабац, цуки, гавра, славуј, пуноглавац, гусак, пипица, зека, зек, фифи, аки – бува, шарић, маца, шљука, лија, змај, бубе, чикаја, чика, баћула, баћа, јединац, браћа, баја, сејка, братић, мала, душа, лела, сока, теја, милецка, лалика, папалала, тетана, бабуца, лола, деран, лала, мижа, чичана, тајкара, дедица, маза, кека, сироче, штрудла, лебара, бундеваш, ваљушак, медени, медена, гриз, грицко, бомбоница, компот, ћуфта, вивак, француз, рус, швеђан, пишта, шандор, брудер, битола, бољшевик, странац, аврам, славонац, кубанац, шваба, чечен, труман, маџарев, морган, пилот, плекани, чипкар, шустер, министар, фи, тапа, циркус, шаврић, цар, луцифер, змај, дућар, лајсна, ливац, шериф, златар, пинтер, флекица, молер, гумарабика, калибра, курир, ћурчија, шпијун, струја, рамаџија, лицидер, пекар, шкаре, стега, камионац, пенџераш, чутура, бенгеш, чокањ, ролка, наћвара, тепсија, трумбеташ, зубача, чичак, кајла, кошава, муња, брзи, геџа, сила, главоња, буша, мутко, гуза, трта, грба, деген, геније, смота, мигиш, литоња, бели, риђа, жућа, срце, шиља, олива, пувара, шиз, маги, прндача, каљави, ћихало, ушке, прпић, шиз, окија, њоња, пега, шмрља, ногаша, трт, сакајдо, чачкало, мрча, цајка, шојка, пицулинка, пимплика, прчула, пикић, китоња, пикси, кемиш, бурдуш, аћим, фанђо, дика, хајгага, џоја, гиган, џија, цапцара, лићак, фифа, буги, папчина, шпића, пиндај, пиђа, шулин, кештрица, шуки, рибе, ђекара, кенда, авор, бакика, рика, персон, пуца, семба, пуреја, зуза, бубуш, воки, пива, киња, дута, киса, кова, вова, шека, ђита, дуда, џавела, зуке, чоле, цане, пунана, џума, чибез, радак, шљаша, бућа, грасоје, рацко, злаја, линћар, скурћа, војиш, лошка, сајкуша, сокобањац, тицко, луја, арлаш, кљукец, рабан, кикаш, војиш, пега, панта, шмеле, дале, мане, ћире, стине, раћа, даша, кира, патана, камбић, чаураш, мараш, лидоја, јоја, ромбај, ханамика, грча, шпиљер, пурђа, кића, ромбика, ђита, пипелица, кикаш, кеја, швића, бобаја, силвер…итд. итд.
Аманет будућим генерацијама
Дакле, од када је Војводине, Срема па у оквиру њих и наших Шимановаца, има и шпицнамета (надимака), и породице и појединци се ту никада нису распознавале по имену и презимену, већ по ткз. шпицнамету тј. надимку.
Па ето, пошто је то тако, ви који га имате, присвојите га, чувајте, негујте, волите… и пренесите га на нове генерације, да од малена знају одакле су и чији су.
Александар Ђорђевић Саша
