Између кошарке и науке
Занимљив је „спортско-животни“ пут Николине Михајловић. Иако у кошарци дванаестак година, може се похвалити врло садржајном спортском биографијом. Олакшавајућа околност је да је за медије изузетно захвалан саговорник, којем подпитања нису потребна.
– Кошарку сам заволела, на први поглед, пратећи на тв Првенство Европе за мушкарце, у Пољској 2009 године – почиње своју причу Николина Михајловић -Стицајем околности, баш те године у Шимановцима, где сам живела, основао се КК Пинк, који је тренирао Срећко Матић. Почела сам с тренинзима. Стручњаци су врло брзо препознали мој таленат, те је уследио позив да наступам за репрезентацију региона Војводине. Четири године заредом били смо шампиони Србије. После три године проведене у Шимановцима, прелазим у Стару Пазову, која је тада имала сениорску екипу, која се такмичила у Првој лиги. Са својих 13 година дебитујем у Лиги. Још увек се сећам првих поена, постигнутих против Црвене звезде. У то време сам позвана у Развојно тренажни центар КС Србије. То је била својеврсна припрема за касније репрезентативне селекције. Већ после првог кампа, уследио је позив ЖКК Србобрана, чији је тренер био тада, а и сада, један од најперспективнијих стручњака за рад с млађим узрастом, Слободан Субић. Тада сам завршила осми разред и чрвсто сам одлучила да прихватим позив. Родитељи су ме подржали и уписала сам Гимназију „Светозар Милетић“ у Србобрану. Ту остајем наредне две године. Након тога добијам позив мог садашњег клуба Пролетера 023 из Зрењанина. У Зрењанину завршавам 3 и 4 разред Гимназије. Због одличног успеха у школи, имала сам „добар темељ“ , одн. просек, за упис за Пољопривредни факултет у Новом Саду (смер фитофармација), Успешно завршавам трећу годину и уписујем четврту. Могу се похвалитиу да сам на буџету Републике Србије. Као чланица Пролетера 023, присуствовала сам припремама кадетске, јуниорске и младе репрезентације Србије, пред Првенства Европе. Чак у пет наврата пролазила сам те припреме, али још нисам имала прилику да се опробам и на Првенству Европе.
Пред Николином Михајловић је ново доказивање.
– У Пролетеру 023 сам пуних шест сезона и ево, креће и седма – наxставља Николина – Зрењанин доживљавам као своју кућу захваљујући великој помоћи и разумавању људи у клубу и саиграчица. То је млад клуб, који води млад тренер Марко Маринков, који је заједно са својим (покојним) оцем, Душком, направио овај тим. У ових шест година, три пута смо били на завршним државним такмичењима и увек нам је мало недостајало за неку од медаља. То је велики успех и за наш тим, али и за град Зрењанин, који је препознао наш рад и резултате, те смо носиоци разно-разних признања. Први већи успех у сениорској конкуренцији забележили смо пласманом у Прву лигу Србије, као намлађа екипа. Изузетно ми је драго, а и посебна ми је част, да сам капитен те екипе.
Николина Михајловић студира и живи у Новом Саду. Практично, свакодневно, путује у Зрењанин на тренинге. Напорно јесте, али она има свој пут и циљ!
– Није ми лако – признаје Николина Михајловић – Међутим, око себе имам људе који ме подржавају у сваком смислу. Зато је Пролетер 023 „нешто више“ од клуба! Једноставно, моја друга породица! Жеља ми је да постане стабилан, стални члан Прве лиге, а ја ускоро дипломирани инжењер пољопривреде.
