Текстови, објаве, емисије

Драгомир Јовановић Драга – музикант из Шимановаца

30/01/2026

901

Порекло и долазак породице у Шимановце

Драгомир Јовановић Драга је Ром, рођен је 17. марта 1937. године у Шимановцима, у породици Рома која је прва дошла у Шимановце. Наиме, његов прадеда звани Шандор је био чергар и са својом чергом је дошао у место и ту остао (чергари су Роми луталице, који у запрежним колима која вуку коњи или волови живе и лутају од места до места). Пре тога у Шимановцима није било Рома. Сместили су се на место, где су и данас. У међувремену су им се придружили и други Роми, и ту је данас ткз. ромска махала у Шимановцима.

Породична музичка традиција

Пошто му је цела фамилија волела музику, била музикална, свирала, играла и певала, и то на “слух”, са музиком се срео, заволео ју је и почео ce бавити већ у раном детињству. Учио је од деде, оца, стричева Александра, Илије и Белог.

Прва тамбура и почеци свирања

Када је напунио 14 година, деда Светозар Јовановић Цвеја му поклања тамбуру, коју је њему поклонио његов отац, њему његов, итд. Тада са пар рођака и пријатеља и сви првокласни музиканти, из Шимановаца, Ашање, Купинова,… формира “дружину” Весели Сремци.

Чланови музичке дружине

Поред њега током година постојања и свирања дружину су чинили и кроз њу су прошли:
Мирко Јовановић, Бели Јовановић, Лаза Јовановић Цига, Илија Јовановић, Ђока Јовановић, Александар Јовановић, Слободан Лука Јовановић, Душко Јовановић, Никола Јовановић, Јова Јовановић,…
У оркестру је био ткз. капел мајстор – или вођа музичке дружине који је током свирки водио оркестар и координирао музичарима у њему током наступа.

Свирање широм Срема, Војводине и Србије

Oд тада са својом дружином активно свира(ју) и иду свуда, по Срему, Војводини, Србији,…
“Нема места у ком’ зору нисмо дочекивали. Кад ударимо у тамбуру и дирнемо у живац, засвирамо тужно, многима би око засузило, а кад засвирамо весело, ноге су саме играле.”

Наступи на славама, свадбама и у кафанама

“А свирали смо у финферима, повођанима, свечарима, испраћајима, на крштењима, и до скора ткз. партизанским славама. Свирали смо и сватове. 40 шинских кола па сви у њих и у сватове, нпр. у Купиново.”

Свирали су код Слобе Ћосића, у чувеној кафани Сремски рај у Шимановцима, у кафани код Чике Милошевића, у кафани Ловац у Шимановцима.

Свирање зими и анегдоте

“Свирали смо и зими. Идемо по селу, свирамо и певамо. А од зиме смо морали и да истовремено играмо да се угрејемо. Пењали се на кров да свирамо код Марка Михића у Шимановцима. Има он слику.”

Игранке у Дому културе 1955. године

“Свирали смо и игранке с’ прам лампе на петролеј у Дому културе у Шимановцима, 1955. године. Тада у Шимановцима није било струје. У дому је тада била једна велика лампа на средини на ланац, и по пет мањих лампи на зидовима са стране. Буде пун дом омладине, по 50 младића и девојака.”

“Свирали смо на игранкама валцер бечки, па циганчицу, полку, па на крају коло моравац, пре разлаза. Долазили су и очеви и мајке и стајали са стране да гледају како деца играју. После игранке у кафану па свирка и песма до јутра, па сутра опет.”

Наступи у Београду и на Обедској бари

“Свирали смо и у најчувенијој кафани у нашој земљи Скадарлији у Београду, па на сплавовима у Београду, на Обедској бари…”

Снимљена плоча

“Са својим бендом снимио сам и плочу (синглицу) са четири песме у продукцији грамофонских плоча Радио телевизије Београд, тада то није могао свако:

Чија кола шклепећу сокаком.
Цигански сватовац.
Дођи драга на Обедску бару.
Сремачко коло.
Са завидним тиражом.”

Улога у филму “Вагон ли”

“А појавио сам се и у једном домаћем филму ‘Вагон ли’, у коме сам глумио и кажу ‘маестрално’ одсвирао пар нумера, cа најпознатијим и чувеним глумцима у нашој земљи тада: Данилом Батом Стојковићем, Душицом Жегарац и са тада најлепшом глумицом у земљи Божидарком Фрајт… Ух, шта да ти кажем, баш је била лепа. Онако заправо лепа…”

Живот посвећен музици

“И тако… Музика је дубоко у мени. Па и нисам могао другачије. Није ми жао. Леп је ово живот био. Зашто био? Па престао сам да свирам. Доста је. Стигле су ме године.”