Од вечног сна до првог лета
Од када је света и века (по)летети је један од снова сваког човека. Али у прво доба авијације ако је човек пожелео да (по)лети и буде аеронаут (пилот) аероплана (авиона) како су се тада звали…морао је да буде изузетан у сваком погледу: свестран, паметан, образован, одважан, вешт, храбар, наочит,…и на све то да има “велико срце“. Све је то био и имао Јова Чавић…
Корени и породица
Ко је био он? Јова Чавић се родио и живео у Шимановцима. Од оца Алексе и мајке Милице. Брат Бате ћурчије (шпиц намет Кавга) и предак Душана Чавића и његове породице из Голубиначке улице у Шимановцима. Отац Алекса је био ћурчија (данас је занимање ћурчија страно, а некада, од почетка 19 века, то је било престижно занимање). Ћурчија је занатлија који се бави израдом одевних предмета од коже. Нпр. без његових производа, попут, кожуха, јакни, бунди, капа, шубара, и сл. није се тада могло на улицу изаћи а поготово зими, цењен, тражен, поштен,… и добро је приходовао. А мајка Милица трговац. Из богате трговачке породице. Па су били имућни и живели добро. Јова и породица живели су у кући у центру Шимановаца. На простору испред зграде данашње поште и месне канцеларије Шимановци. Та кућа је после продата ‘“Чики“ Милошевићу из Шимановаца који је у њој отворио крчму. А породица Јове Чавића се преселила на лепше и веће место у Голубиначку улицу.
Пут ка небу
По плану породице Јова је уписао тада престижну Земунску гимназију, и завршио. Па да буде општински чиновник (тада је то било престижно занимање) у општини Шимановци (Шимановци су тада били општинско место). И то би можда тако и било. Међутим. На трагу првих пилота авиона и њихових првих летова авионом, који су се тада појавили на небу широм света и наше земље и који постају идоли нације, код Јове се јавља жеља да постане пилот и вози авион… Машта о томе, прави аероплан (авион) од папира, „моли аероплан да му буде друг и да му омогући један круг“,… а након што је отворена прва пилотска школа за обуку пилота у земљи – у Мостару он уписује ту школу и завршава је. Као полазник треће класе 1932. године. Након чега добија посао у Загребу на тамошњем аеродрому Борогај. И врло брзо, због карактерних особина, обдарености за летење и авијатичарских вештина, добија чин ваздухопловног наредника и постаје пробни пилот и инструктор летења на „аероплану – справи за летење по небу“ (авиону)… Након чега га посао и авион воде са краја на крај земље,…
Круг изнад села
Један од првих летова је био лет авионом до његових родних Шимановаца и круг изнад села, уз махање крилима, да га по његовим речима „виде његови“. Да је успео. И све тако до 1938/39 године. Када се најпре жени Милицом, која убрзо остаје трудна,… а онда некако у исто време рађа им се ћерка Радмила, он потом гине грешком другог пилота који је налетео на њега својим авионом на небу изнад Загреба, а и ћерка Радмила умире,… На Јовину сахрану у Шимановце дошле су многе колеге пилоти са својим авионима. Доневши са собом Јовине приватне ствари: неколико фотографија, сабљу, шапку, и заставу за покров ковчега. Када су га сахранили облетели су један почасни круг изнад гроба и села у знак сећања на њега…
Траг у пепелу
Од Јове је до данас осим сећања најближих потомака, споменика на локалном гробљу и неколико фотографија мало тога остало. Наиме, када су се на крају другог светског рата Немци повлачили из Србије па и из Шимановаца, опљачкали су и запалили многе куће у селу па и Јовину породичну кућу. Узевши сабљу, а остале приватне ствари: шапка, застава, остале фотографије, изгореле су…
Лет у вечност
Била је ово прича о првом у Шимановцима, првом у Срему, и једном од првих пионира авијације и авио асова из наше земље Србије, „аеронауту“ (пилоту) и пилоту „аероплана“ (авиона) из Шимановаца, који се винуо у небо и прокрчио пут другим пилотима авиона и првим летовима авионом у Србији, а себи и лет у вечност и почасно место међу њима.
Александар Ђорђевић Саша, Шимановци
