Како је сремски рвач у логoру „бречио“ Швабу на тло
За Сремце, рвање је забава, али и спорт, онако попут националног спорта путем кога доказују оно што је сваком правом Сремцу у срцу и души важно: мушкост, снагу и вештину. Због тога за њих оно има велики значај. Већ од малих ногу учени су да знају за рвање, воле рвање, учили су и знали су да се “рву” и “порву”. Било их је великих, јаких и вештрих, а било је и оних који су били ситни, слаби и невешти, њих су звали клинџави, клинџе…
Рвало се на лединама, у школским двориштима, камарама сламе, бостаништу, винограду, у задружним амбарима… Чак су на недељни дан и свеце и такмичења у рвању организована међу Сремцима, из истог села или из више села. Победник би био поштован, слабији би зазирали од њега, а девојке му се дивиле… И тако до следећег рвања. О многим рвачима и њиховом рвању се и сада прича. Једна од тих прича је и прича о Жики Чавићу из Шимановаца и његовом рвању.
Жика Чавић је био наравно Сремац, и то онај прави, мали, добар, брз, вешт и невероватно снажан. У току Другог светског рата је допао немачког заробљеништва, и завршио у једном концентрационом логору у Немачкој. А ропство као ропство, и логор као логор. Знате и сами, како је могло да буде и било.
Мегдан у концентрационом логору
Но, како то само живот уме да испровоцира, једном приликом у паузи између малтретирања и рада, Жика се рвао са другим заробљеницима и логорашима, а то су понекад пратили и чувари Немци. Окупило се пуно логораша, Немаца чувара, међу њима и један официр. Жика је редом обарао противнике.
Гледао га је један од њих, велики, крупни, дебели, жућкасти Немац, који се и сам раније бавио рвањем, па му је пришао и мимиком га позвао да се “порву”. Шта сад? Ако га победи, шта ће бити са свима њима? Како год, Немац навали, Жика прихвати, и одмах се “дохвате”. Поче Шваба ломити Жику, но Жика се не да. На крају намерно попусти и пусти да га Немац сруши.
Остали Немци, па међу њима и онај официр, видевши да је Жика намерно попустио, то пребацише Шваби, али и Жики. Тада други Шимановчанин, логораш који је знао немачки, објасни да се Жика боји за живот својих и свој, ако победи “Жућу”. Официр и остали Немци обећаше да неће бити последица, и да се поштено порву.
Реч официра и слатка победа „тушем“
И Жика прихвати. Немац одмах навали, сав запенио, но Жика га обухвати и за пар секунди “бречи” на тло. Шваба бесан скочи и замоли Жику да се још једном порву. Жика пристане и опет га “бречи” на тло, на усхићење и дивљење свих пристуних, поготово његових: “Ала га бречи, маму му швапску”.
Била је то мала али слатка победа или како се то каже у рвању “туш“ над Немцима у Другом светском рату, захваљујући Жики Чавићу из Шимановаца.
Александар Ђорђевић Саша, Шимановци
