Занимљива прича о једном Шимановчану

2347

Листајући фејсбук ових дана случајно сам наишао на једну објаву извесног Златка Шобота из Сурдука коју је написао о возачу Ласте, нашем суграђанину Дарку Леповићу из улице Милоша Обилића. Желим да је поделим са свима вама. Линк ка оригиналном чланку је на дну.

ОВО СУ ЉУДИ О КОЈИМА СРБИЈА МОРА ДА ЧУЈЕ, ЉУДИ КОЈИХ ИМА ПУНО У СРБИЈИ, ЉУДИ КОЈИ ДАЈУ НАДУ И ВЕРУ У ЉУДЕ АЛИ СУ ОБИЧНИ НЕПОЗНАТИ ЉУДИ.

Данас сам неким послом ишао аутобусом из Сурдука за Земун и већ сам дошао до Галенике, а супруга ми јавља да је отказан састанак па сам остао у аутобусу, гледам возача и људе који путују до Земунског кеја и са истим аутобусом сам се вратио за Сурдук. Имао сам времена, два сата опуштено гледам, слушам, не могу да верујем како се понаша возач аутобуса?! Млађи човек, невероватно љубазан, сваког поздрави ко улази или излази. Пита скоро сваког да ли је хладно, да ли су дуго чекали, како су са здрављем, слушам, не могу да верујем.

Онда врхунац, у Бановцима, нека деца стоје, напољу хладно, нека кишица, а возач стаје поред њих, зове их, у аутобусу топло. Деца улазе, али и то није довољно, возач не наставља вожњу, објашњава сваком детету да је сигурније да седну ради изненадног кочења. Нека жена улази, даје му кесу са домаћим колачима.

Седео сам на првим седиштима, не могу да верујем својим очима и ушима, човек претерано пажљив, има времена за сваког појединачно, а нарочито за децу? Ради као да му је плата 3000 евра, ради са љубављу и пажњом према људима, нарочито деци. Да смо у некој другој држави можда се не бих чудио, али толико пажње и љубави код тог човека ме је разбило, то је било јако.

Овај млади велики човек се зове Дарко, живи у Шимановцима, ради за „Ласту“ и кад сам му на крају рекао колико ме је изненадио, само је одговорио: “Ја желим да људима дам мало пажње и љубави, данас и то нешто значи.”

Значи хвала ти Дарко бар у име оне дечице из Бановаца која су киснула. /молим делите, овакви људи нам дају задатак/

за Телевизију Земун, Златко Шобот.

оригинални чланак