
Иако је „најмлађи члан породице спортова“ у Шимановцима, Клуб борилачких спортова Архангел је за само три године постојања стекао огроман углед и поштовање. У години која је на измаку, чланови КБС Архангел имали су безброј прилика за доказивање, којима су успешно одговорили.
Како представити Милоша Ковачевића? Оснивач, председник, тренер и још увек активан такмичар. Једноставно, његова преданост овом спорту граничи се фанатизном!
– Иако постојимо тек трећу годину, ова 2022. за наш клуб је изузетно успешна – каже Милош Ковачевић – Морам истаћи да смо прве две године радили у условима цовида 19. Пошто радимо две борилаћке дисциплине, кик бокс и савате бокс, били смо прилично активни током године на разноразним турнирима, у свим категоријама. Један од најуспешнијих такмичара је Давид Павловић (9), који је две године за редом првак државе у асаулт саватеу. Игор Бантић (21) је вицешампион државе у кик боксу и саватеу. Лука Павловић (17) је државни вицешампион и саватеу и трећи у кик боксу. Јован Макевић (12) је првак Србије у асаулт саватеу и трећи у кик боксу. Александар Радивојевић (10) је висешампион у саватеу. Поред њих, медалајама су се окитили у турнирима и првенствима Михајло Спасић, Александар Новоселац, Петар и Филип Чавић, Митар Крстовић, Иван Грујић, Виктор Драгићевић…
Клуб броју тридесетак чланова, од којих су двадесетак такмичари.
– Иако нисмо бројчани велик клуб, на турнира нас и те како поштују – истиче Ковачевић – Успешно се носимо са најбољим српским клубовима. Момци и девојке тренирају три пута недељно, а када је такмичарска сезона сваки дан. Треба истаћи да наш клуб има и рекреативни програм за узраст од 16 година, па на даље. Искрен да будем, надао сам се и даље се надам бољим резултатима. Човек не треба себи да поставља границе. Трудим се да члановима клуба обезбедим што боље услове за тренирање, како такмичарима, тако и рекреативцима, те су нужна стална и велика улагања. Битно је да то људи виде и да редовним доласком на тренинг то и показују.
Планова, наравно, Милош Ковачевић има.
– Просторије се морају проширити, како би се добио већи о опремљенији простор. Тако би се 100 % посветио клубу. Тренутно, да бих га опремао радим у једној фабрици. Свако поподне, зна се, проводим у клубу. За сада, на путу ка циљу који сам зацртао, добро иде.
Ако постоји „рецепт за успех“ – то је то!