Најстарији становник Шимановаца има 255 година и још увек је здрав и прав
Најстарије и најфасцинантније (познато) живо биће на планети Земљи је биљка дрво. Јер поред тога што је најстарије биће, дрво је и друштвено биће, које има памћење, свој језик, може да комуницира између себе, размењује поруке, има осећања, води љубав, брине о својим младима, дели храну међу собом-јединкама своје врсте, може да учи, да само обликује своје окружење, нпр. научи да изађе из невоље ако је у њу упало…
И на све то, на много начина користи нашој планети Земљи и нама људима на нашој планети Земљи. Нпр. дрвеће нам даје ваздух, храну – плодове, хлад, смањује буку, стрес, дом је животињама… али и многе друге ствари (отуд и зато она локална народна изрека „засади дрво не буди пањ“).
Дуд – најомиљеније дрво Шимановаца
А међу појединачно именованим дрвећем једно од најстаријих и најфасцинантнијих је дрво из врсте Дуда (Мурва – како га код нас зову). Којих има више врста: Црни (Morus nigra) и бели (Morus alba). У овом нашем крају преовладава бели дуд, који даје црне, беле и ружичасте плодове. Због онога што јесте и најомиљеније и највољеније дрво и симбол Шимановаца и Шимановчана.
Порекло му је нејасно. Како год, у Шимановцима је одувек, па тако и од када је у њему и Шимановчана. Изузетно је племенита, снажна, здрава, дуговечна, скромна у прохтевима, паметна, благородна и корисна биљка, са обимом стабла који је могао да пређе и пет метара, који је могао да живи и до неколико стотина година, а у висину да оде и преко 20 метара.
Последњи процвета чекајући топло време. Цвета у мају и јуну, а дозрева у августу када се и бере. Није морао да се уопште негује и улаже у њега… Као дуговечно дрво дуд се наслеђивао. За време аустријског царства све је претворено чак у индустријску грану.
У Шимановцима се користио за заштиту кућа од злих сила, заштиту од јаких ветрова, оријентир уз сеоске путеве, као свето дрво запис, у локалној исхрани и медицини, као штит од влаге традиционалних војвођанских кућа, за умањивање подземних вода, као економска помоћ људима без земље, за обележавање граница имања, производњу свиле, приликом венчања, рођења детета, за сок, компот, слатко, сируп, израду бачви, каца, буради, ракију – дудару, познату из локалне народне пословице „ракија дудара најбоље удара“.
И на крају – деци као место за игру, пењање, скровиште, видиковац… омиљени слаткиш – плодови дуда. Због замене природне свиле вештачким влакнима и најезда штеточина, данас дудова у Шимановцима има мало.
Најстарији дуд у Шимановцима
Најстарији и најлепши је дуд породице Ђурђевић, у дворишту породичне куће у Прховачкој улици бр. 64. У питању је бели дуд, жив, здрав, велик, у обиму већи од једног метра и шупаљ изнутра. Засађен је око 1770. године. Колико значи породици Ђурђевић говори и слика са мотивом дуда у облику кованог гвожђа на капији њихове куће.
Због свега шта је дуд и колико је значио и још увек значи људима у Шимановцима, као дрво симбол, дрво дуд породице Ђурђевић је локални споменик природе. Данас је то најстарији живи становник Шимановаца.
Живо и здраво нам било велико дрво, Бог те још дуго за нас Шимановчане (са)чув(а)о.
Александар Ђорђевић Саша, Шимановци
