Један од најзанимљивијих и најбоље документованих случајева
У питању је један од најзанимљивијих и најбоље документованих догађаја на ту тему у Србији и cвету. А опет, и поред свега тога, за овај случај данас мало ко зна.
Почетак приче: 16. август 1977. године
Прича почиње 16. августа 1977. године током лета авио компаније “Пан Адрија“ на ноћном лету Загреб (Хрватска) – Београд (Србија) – Титоград/данас Подгорица (Црна Гора). Авион је полетео са 50-так путника и била је нормална, угодна, летња ноћ и лет је текао нормално, cве до негде око Сремске Митровице у Србији, када су коридором за слетање Сремска Митровица – (Шимановци) – Крњешевци почели да пониру на Београдски аеродром у месту Сурчин.
Појава необичног објекта изнад Шимановаца
У тренутку када су се налазили изнад Шимановаца, на небу мало изнад авиона из правца Сремске Митровице, појавио се објекат, каснијим мерењима утврђено дуг око 100 метара, који је светлео јарко црвено, и усклађеном брзином и висином са авионом даље летео паралелно са њим. У тренутку када је авион почео да слеће објекат је стао и стојао у месту све док авион није слетео.
Ко је све видео догађај?
Све су то видели и посматрали са неба и земље пилот авиона Добросав Џеба, копилот Миленко Бартолић, механичар лета Станко Налетилић, шеф технике у авио компанији “Пан Адрија“ Боривоје Галовић, сви путници у авиону, начелник контроле лета за целу тадашњу земљу Златко Вареш, али и представници војске, у име војне мреже тадашње земље, Алдо Матић, заповедник вода у радарској станици војске у Качареву код Панчева, јер је баш у том тренутку са оближњег војног аеродрома у месту Батајница, у важну државну посету Кини и Русији, требало да пође тадашњи председник земље Јосип Броз Тито.
Реакција државе и подизање војних авиона
Да би се испитало шта је и ко је у питању и шта хоће, од стране надлежних за то у земљи наложено је да ка објекту пођу четири наша тада дежурна војна пилота са четири војна авиона типа “Миг 21“, cа крстарећим пројектилима на авионима, да успоставе контакт са објектом и ако их има посетиоцима у њему, и упозоре их да су без дозволе у ваздушном простору наше земље, и да одмах изађу са територије наше земље. У случају да то не ураде, добили су дозволу да га/их оборе.
Наводни инцидент у ваздуху
Прича даље каже да су у тренутку када су се авиони приближили објекту који је и даље стојао у месту, авиони доживели ометање, чак да су два од четири авиона оборена, пала у рејон дешавања, а два пилота погинула, да је у неком моменту објекат и слетео на земљу, након чега је убрзао брзином коју авиони нису могли да прате, од потпуног мировања до седам пута брзине звука (око 9.000 километара на сат), и нестаo на небу.
Наређење о ћутању
Како год, после свега свим актерима ове приче је од стране државе наређено да о свему ћуте и никоме никада ништа о томе не кажу. Чак су потписали и ткз. протокол о тајности, који их је на то обавезао. И ћутали су, док о свему није проговорио Ђулијано Маринковић, познати светски новинар и уфолог – ловац на случајеве велике чудноватости, оне на рубу науке, па и између осталог и на НЛО (ванземаљске посетиоце и објекте).
Књига „НЛО над Балканом“
А 2020. године књигу о томе “НЛО над Балканом“ (па и у оквиру књиге овом случају) написао српски новинар и тв лице, Драган Вујичић, иначе, занимљиво, по свом пореклу (и са очеве и са мајчине стране) из Шимановаца.
Антрфиле
Да ли смо сами у Свемиру?
А да ли смо сами у Cвемиру, односно да ли постоје ванземаљци и ако постоје, да ли су нас посећивали на нашој планети Земљи? Ево шта о томе каже, Владимир Ајдачић, велики и угледни српски научник и писац светског гласа, најпознатији у нас као популаризатор науке и (радознали) путник кроз науку, ловац на питања о свету који нас окружује и појавe у њему и између осталог аутор култне књиге у два дела на ту тему “Наука као бајка“. Иначе велики и добар пријатељ и узор аутору овога текста.
Космичке бројке Карла Сагана
Подаци које овде износи добио је и потичу од угледног и у свету најпознатијег научника, астронома, писца и популаризатора науке између осталог и писца књиге “Космос“, американца Карла Сагана:
“У свемиру постоји око 100.000.000.000.000.000.000 (сто милијарди милијарди звезда !). Од тог броја у нашој галаксији “Млечном путу “, око 400 милијарди. Приближно, на три звезде јавља се један планетарни систем. А просечно у једном планетарном систему се налазе две планете на којима постоје услови за развој живота. А нека је на само свакој трећој од ових планета живот зачео. Закључак је да само у нашој галаксији има око 100 милијарди планета на којима је зачео живот.
Идемо даље. Под претпоставком да је само једна од сто планета на којима се зачео живот, високо развијена, и да може да успоставља контакт са другим високоразвијеним цивилизацијама, то би значило да само у “Млечном путу“ има око милијарду високо развијених цивилизација!
Но ако узмемо у обзир време које је потребно од зачетка живота на једној планети до високоразвијене цивилизације – узмимо за пример планету Земљу и нас на њој (Земља је стара око 4,6 милијарди година, а на њој тек 50-так година живи високо развијена цивилизација), то значи да је Земља од стварања до данашњих дана користила и искористила само један стомилионити део свог постојања да би дошла до тренутка и нивоа на коме је данас.
Дакле бројку од једне милијарде треба да умањимо за сто милиона пута! Тако долазимо до бројке да у овом тренутку само у нашој галаксији постоји око 10 високо развијених цивилизација. С којима би могли успоставити контакт…Ето тако…“
Александар Ђорђевић Саша, Шимановци
