Неколико година у Шимановцима постоји неформално Удружење навијача „Пантери Жељезник“, тачније, чет група на виберу, чије чланове везује љубав према Црвеној звезди. Један од „идеолога“ Удружења навијача је Марко Мицковић из Ашање.
– Моји почеци одлазака на утакмице Црвене звезде су давне 1987. године – каже Мицковић – Тада сам имао само четири године, када ме је деда одвео на утакмицу Купа шампиона између Црвене звезде и Реал Мадрида. Још увек чувам карту са те утакмице. Самостално сам почео ићи на утакмице 1998. године, када сам кренуо у средњу школу. Од тада, ево, моја љубав према Звезди траје преко две деценије и све је јача.Ни једног тренутка нисам изгубио вољу и жељу да гледам вољени клуб. У почетку, на утакмице сам ишао са друштвом из Ашање. Како ме је увек пут водио преко Шимановаца, упознао сам групу истомишљеника из тог места. Негде 2013. године, наш кошаркашки клуб је био на ивици понора и једва је уз помоћ државе и господина Небојше Човића, тада власника КК ФМП Железника, успео да се врати, преко фузије са ФМП-ом, на стазе старе славе. Тада су навијачи нашег највећег противника – ЈСД Партизан, почели да нас провоцирају како ми више нисмо Звезда него ФМП. На то смо одговорили тако што смо сами себе назвали Пантери из Железника, какав је био надимак клуба ФМП. С обзиром да је већина момака из Шимановаца родом из Хрватске и Републике Српске, направили смо малу шалу, па смо преименовали наше име у „Пантери Жељезник“. Годинама наши пријатељи и људи из окружења знају за нас као Пантере и ми смо поносни на ту чињеницу да смо постали препознатљиви и аутентични. Највише времена и утакмица на којима сам био, провео сам са кумом Милошем Миливојевићем из Шимановаца. Он ми је „десна рука“ и подршка у свакој одлуци да кренемо на неко путовање. Остали момци из групе придружују нам се како коме обавезе у школи, на послу и финасије дозволе. У протеклих неколико година обишли смо многе градове широм Европе подрећи нашу Звеуду: Атину, Милано, Париз, Салцбург, Беч, Будимпешта, Малме, Трст, Напуљ, Берн, Минхен… Наредна дестинација требало би да буде Лондон, где Црвена звезда игра против Тотенхема.
Удружење навијача нема „вођу“. Одлуке се доносе на другарској основи. Ипак…
– Највише се слуша реч Марка Мицковића – каже Милош Миливојевић – Логично је, пошто има најдужи навијачки стаж. У групи су још и Саво и Владан Нинић, Јован Мицковић, Драгољуб Бован, Бојан Драгаш, Ђорђе Живановић, Мирко Петровић, Дарко Грујић, Милош Радосављевић, Александар Берић, Небојша Гајица, Александар Лемајић, Петар Вукашиновић, Дајана Живковић и Кристијан Сајковски. Поред одлазака на фудбалске, кошаркашке и друге утакмице Црвене звезде по нашој земљи и Европи, пратимо и утакмице у којима су активни као играчи наши чланови: Фудбалских клубова Слободе из Доњег Товарника, Хајдука из Шиманиоваца и Каменог из Ашање, Кошаркашког клуба Шимановци, као и наступе нашег Драгољуба Бована у кик боксу. Посебно смо поносни на чињеницу да смо учествовали у организацији и финасијски помогли Меморијални турнир у футсалу „Пеђа Гајић“ уи Шимановцима. Такође, помажемо наш КК Шимановце, донацијом средстава за изнајмљивање хале у Војки, где клуб као домаћин игра.
Шта је Црвена звезда за вас?
– Страст, љубав и емоција – истиче Милош Миливојевић – Већ у понедељак размишљамо о следећем викенду, када ћемо гледати нашу Звезду, у београду или негде другде. Свеједно! Најлепше тренутке у животу доживели смо с њом. Било је, наравно, и тешких момената, али Звезда је увек изнад њих! Шта значи бити пар сати на утакмици може да разуме само онај ко има исту страст према неком клубу.
